Ove godine EBRD obeležava dve decenije rada u Srbiji. Šta ste sve uradili, finansirali, kreditirali u Srbiji u tom periodu? Možete li iz perspektive EBRD da uporedite Srbiju pre dve decenije i danas?
Od 2001. do danas, EBRD je u Srbiji podržala više od 300 projekata sa preko 6,6 milijardi evra. Efekat naše podrške ogleda se u pre svega jačem bankarskom sektoru i boljem pristupu finansiranju za mala i srednja preduzeća, u jačem privatnom sektoru i lokalnim preduzećima koja smo podržali da postanu regionalni šampioni, kao što su MK Group, Bambi, Knjaz Miloš i Nektar, u ženskom preduzetništvu koje smo osnažili posebnim programima. Naš doprinos vidljiv je i u boljoj putnoj i železničkoj infrastrukturi koju smo podržali sa našim partnerima Evropskom unijom i bilateralnim donatorima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u boljem tretmanu otpadnih voda u Subotici i u investicijama u javni gradski prevoz u Beogradu i Novom Sadu.
Budući da se ovo izdanje bavi energetikom, da uporedim Srbiju od pre dve decenije, kao primer iskoristiću jedan od naših projekata upravo iz sektora energetike. Kada smo osnovali kancelariju u Beogradu, jedan od prvih projekata koje smo finansirali u Srbiji bio je sa EPS-om, kojem smo obezbedili kredit za kupovinu sistema i opreme za preradu uglja u rudniku Kolubara, kako bi poboljšali kvalitet lignita koji isporučuje u svoje elektrane. Danas, EBRD više ne finansira projekte u vezi sa ugljem, ni u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj zemlji, a dva poslednja projekta iz sektora energetike koja smo finansirali u Srbiji bili su vetroparkovi. Ispred Srbije je još uvek dugačak put tranzicije sa uglja, koji je neizbežan, ali i moguć, i važan posao već je započet radom na zakonodavnom okviru i aukcijama za obnovljive izvore, što bi trebalo da doprinese značajnom povećanju zelenih investicija u bliskoj budućnosti.
Povod za ovaj dodatak je Dan planete Zemlje, a tema dodatka Energija, pri tome mislimo na zelenu energiju i sve projekte koji doprinose zaštiti životne sredine. Kakva su iskustva EBRD u Srbiji u oblasti finansiranja energetskih projekata u Srbiji?
Ono što primećujemo u Srbiji jeste promena svesti, stava i spremnosti da se odgovori na ogroman izazov dekarbonizacije u energetskom sektoru. Ova spremnost podržana je novim propisima i očekivanim uvođenjem aukcija za projekte obnovljivih izvora energije, na čemu sarađujemo sa Vladom. U pripremi je i nova strategija o održivim izvorima energije.
EBRD podržava ovaj razvoj na svim nivoima: vodeći smo finansijer projekata energije vetra i sunca u regionu zapadnog Balkana, pružamo savetodavnu pomoć o politikama dekarbonizacije i obnovljivim izvorima, kao i za već pomenuti sistem aukcija, sprovodimo namenske finansijske i savetodavne programe za podršku investicijama u energetskoj efikasnosti u javnim zgradama, stambenom sektoru i malim i srednjim preduzećima.
Najpoznatiji i najuspešniji projekti su vetroelektrane Čibuk 1 i Kovačica koje su značajnim delom finansirane kreditima EBRD. Šta te dve investicije od pola milijarde evra znače za Srbiju, a šta za EBRD?
Ovo su do sada dva najveća vetroparka u Srbiji i zajedno proizvode električnu energiju za oko 180.000 domaćinstava, istovremeno smanjujući emisiju CO2 za više od 600.000 tona godišnje. U zemlji u kojoj se snabdevanje električnom energijom još uvek u velikoj meri obezbeđuje iz elektrana na ugalj, smanjenje ove količine CO2 je značajan uspeh. Štaviše, dolazak na tržište izuzetno renomiranih međunarodnih investitora poboljšalo je percepciju stabilnosti i pouzdanosti energetskog sektora u Srbiji, što je vidljivo i u izuzetno velikom interesovanju registrovanom za predstojeće aukcije za obnovljive izvore energije. I na kraju, ali ne i manje važno, ponosni smo što smo mobilizovali i komercijalno sufinansiranje za ove investicije. Komercijalne banke u Srbiji su sve više zainteresovane i njihovi akcionari ih podstiču da ulažu u zelene projekte.
Za razliku od vetroparkova, postrojenje za preradu otpada u Vinči koje je takođe delimično finansirano sredstvima EBRD pod lupom je javnosti. Šta kažete u odbranu zaštite životne sredine i tog projekta?
Projekat u Vinči izazvao je zaista veliko interesovanje javnosti, koje je za tako značajnu investiciju apsolutno neophodno i opravdano. Nakon nekoliko godina priprema i analize procene uticaja projekta, EBRD je odlučila da finansira ovaj dobro strukturirani projekat, zajedno sa IFC i drugim komercijalnim finansijskim institucijama. Očekivane koristi za životnu sredinu su ogromne jer se ovaj projekat bavi jednim od najvećih ekoloških izazova u Evropi, koji preti zagađivanjem obližnjeg sliva Dunava i doprinosi visokom nivou zagađenja vazduha, a smešten je na samo 15 kilometara od centra Beograda. Kao deo projekta, postojeća nesanitarna deponija, koja je izgrađena još 70-ih bez obloge, sakupljanja gasa ili procednih voda, biće zatvorena i rehabilitovana. Biće uspostavljen novi sistem upravljanja otpadom, uključujući postrojenje za proizvodnju energije iz otpada, sanitarnu deponiju i jedinicu za reciklažu građevinskog otpada, u skladu sa svim važećim specifikacijama i standardima Evropske unije. Ova značajna investicija sprečiće dalje zagađenje vazduha i opasnost od zagađenja podzemnih voda a otpad će pretvarati u energiju koja će se sprovoditi u sistem daljinskog grejanja. Pored toga, projekat će omogućiti da se izbegne čak 250.000 tona CO2 godišnje.
Imajući u vidu da aktivno učestvujete u pripremi nove regulative koja se tiče obnovljivih izvora energije, pretpostavka je da verujete i u buduće investicije i da nameravate da finansirate izgradnju OIE projekata?
Novi set zakona, koji je Vlada nedavno usvojila, i predstojeći sistem aukcija, trebalo bi da pomognu da se privuče više investitora zainteresovanih za obnovljive izvore, da se podstakne konkurencija i obezbede bolje cene. Interesovanje investitora za vetroparkove je ogromno, a očekujemo da usledi i za solarnu energiju. Nadamo se da će novi regulatorni okvir i aukcije doneti više inovativnih, zelenih tehnologija, kao što je na primer projekat koji smo nedavno podržali u Albaniji – plutajuća solarna elektrana.
Još jedan inovativni program koji pripremamo poslednje dve godine ima za cilj uvođenje obnovljive energije u sisteme daljinskog grejanja. Srbija ima veliki potencijal za geotermalnu i solarnu energiju i zašto je ne bi koristila za grejanje domova umesto uglja ili mazuta, ili čak i gasa? To bi omogućilo da se znatno smanji emisija CO2 i zagađenje vazduha koje stvara ovaj sektor. Trenutno ispitujemo ovu mogućnost, a u više od šest gradova napredovali smo u studijama izvodljivosti.
EBRD je finansijski podržala osnivanje Udruženja obnovljivih izvora energije Srbije. Da li je ovo zapravo vaša podrška poboljšanju poslovnog okruženja i glasu javnosti koji će podići svest građana o značaju zelene energije?
Udruženje OIE je platforma za privatne developere i investitore koja im pruža mogućnost da iskažu svoj stav u vezi sa regulatornim i drugim pitanjima. Zapravo, postojanje takvog udruženja trebalo bi da poboljša javno-privatni dijalog između ključnih aktera u sektoru obnovljivih izvora i da doprinese razvoju tržišta obnovljivih izvora. Glavni ciljevi Udruženja su unapređivanje poslovnog okruženja, regulatornog okvira, povezivanje relevantnih zainteresovanih strana, povećanje svesti o zelenoj energiji za održivi razvoj srpske privrede. Veoma smo zadovoljni što je OIE Srbija uspešno „startovala“, i izazvala pozitivne prve utiske kod Vlade, investitora i šire javnosti.
EBRD je otvorila kreditnu liniju za finansiranje zelene ekonomije u Srbiji, pre svega u oblasti energetske efikasnosti i zelenih tehnologija. Kakav je interes i ima li dovoljno kvalitetnih projekata?
U partnerstvu sa komercijalnim bankama i uz podršku donatora, Evropske unije, Investicionog okvira za Zapadni Balkan i Austrije, pre tri godine pokrenuli smo specijalizovanu kreditnu liniju za energetsku efikasnost stambenog sektora – GEFF (Green Economy Financing Facility). Ideja je bila da se građanima ponudi pristup kreditima uz bespovratna sredstva kako bi se podstakli da poboljšaju energetsku efikasnost svojih domova i tako smanje potrošnju energije i emisiju CO2. U Srbiji su GEFF kreditne linije dostupne u Erste i UniCredit banci i do sada je više od 2000 domaćinstava u Srbiji iskoristilo pogodnost ovog vida finansiranja. Glavne tehnologije u koje su investirali su novi prozori, termoizolacija, kotlovi na biomasu, toplotne pumpe, ali i solarni paneli itd. Glavna prednost ove kreditne linije za građane je u tome što nudi bespovratna sredstva u iznosu od 15-20 procenata iznosa kredita. Prednosti u pogledu zaštite životne sredine su značajne, za čitav region zapadnog Balkana smo samo ovim projektima doprineli smanjenju za preko 10.000 tona emisije CO2 godišnje, što je ekvivalent uklanjanju 6000 automobila sa ulice. Nadamo se da ove kreditne linije predstavljaju samo početak i da ćemo sarađivati sa Ministarstvom rudarstva i energetike i partnerima iz komercijalnih banaka kako bismo značajno povećali ovaj program u okviru „Talasa obnove“ stambenih zgrada u Srbiji.
Ovaj tekst objavljen je u specijalnom dodatku Nedeljnika „Energija danas“, povodom Dana planete Zemlje
Tagovi
