Da se dotaknemo baksuznog i prekratkog angažmana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u koje će uleteti pravo sa Fakulteta dramskih umetnosti.
Šta se zaista desilo po kuloarima JDP-a, možda se nikada neće saznati. Zvanično, Bata Stojković je napravio neki incident, neki dišpeto, mladi se glumac s nekim potukao.
Bilo je i ranije toga, sigurno, glumci su čudan neki svet, sujetan i nadobudan, nije to bila ni prva ni poslednja tuča u tada vodećoj instituciji domaćeg teatra, ali činjenica jeste da se Jugoslovensko dramsko lako odreklo Danila Bate Stojkovića, proglasivši ga za – netalentovanog.
Kada se pogledaju uloge koje je dao tome pozorištu, nije možda čudo da on nije imao prođu. Danas nam je teško zamisliti da je iko ikada mogao da ne primeti Danila Stojkovića, ma i da igra – a jeste igrao – najepizodastiju epizodu, ali jeste bilo tako.
Ovako to izgleda u zborniku radova koji je, o “Dobričinom prstenu”, priredio Milo Gligorijević.
SLUGA MAGBETOV. Viljem Šekspir: MAGBET. Reditelj: Mata Milošević. Premijera: 28. decembar 1956.
PETROV. Vsevolod Ivanov: OKLOPNI VOZ 14-69. Reditelj: Miroslav Belošević. Premijera: 8. novembar 1957.
DRUGI ĐETIĆ. Ivo Vojnović: DUBROVAČKA TRILOGIJA. Reditelj: dr Branko Gavela. Premijera: 24. januar 1958.
SPROVODNIK VOZA. Fridrih Direnmat: POSETA STARE DAME. Reditelj: Bojan Stupica. Premijera: 14. novembar 1958.
DRUGI AGENT. Rastko Petrović: SABINJANJKE. Reditelj: Mata Milošević. Premijera: 20. novembar 1959.
TREĆI PESNIK. Alber Kami: KALIGULA. Reditelj: Studijski rad Male scene. Premijera: 2. jun 1960.
MLADIĆ KOJI HOĆE DA SE BORI. Dobrica Ćosić: OTKRIĆE. Reditelji: Mata Milošević i Predrag Bajčetić. Premijera: 26. maj 1961.
Sve je iz ovog kratkog spiska jasno, i kakva mu je – doslovno – uloga bila namenjena i koliko se Bata Stojković mučio da se pokaže i istakne.
Film, koji će osvojiti, bio je još u povoju, ali mora biti da je ta tuča, ako je bilo do tuče, imala povod u nezadovoljstvu i frustraciji.
Nije mogao da ne zna da vredi i koliko vredi, a opet je dobijao da bude drugi đetić, peti agent i sedamnaesti pesnik.
Nije ni čudo što ga Mira Stupica onako opisuje: “Kada bi nam se oči na trenutak srele, videla sam u njima očaj, strah i stid”…