Zvezdaške igre gladi

Kada čovek bolje pogleda, Crvena zvezda je u sredu uveče na stadionu Rajko Mitić, prošla mnogo bolje nego što se predviđalo. Ne u taktičkim analizama i najavama utakmice. To svakako vrlo često nema veze sa realnošću. Nego u odnosu na predviđanja da bi navijači na severu mogli burno da reaguju na sve što se dogodilo u Banjskoj i nakon Banjske. Govorkalo se o potencijalnom buntu i iskazivanju političkog stava o vrhu srpske vlasti, o međunarodnoj zajednici, o povratku vojske. Sve bi to koštalo crveno-bele pred UEFA arbitrima. Navijači su, međutim, reagovali neočekivano – Van Gogom.

„Zvezdana noć“ sa tribina stadiona u Ljutice Bogdana, kojom su navijači želeli da podsete na „starry nights“, kako su strani mediji decenijama pisali o velikim utakmicama Crvene zvezde u Evropi, nije se do kraja ostvarila. Puška koja je okačena na zid u prvom činu, do kraja drame mora da opali, pa je tako opalila i puška nametnutih očekivanja.

Crvena zvezda je odigrala samo 2:2 sa Jang Bojsom. Samo, u odnosu na to da je ove sezone prezimljavanje u Evropi realan imperativ. Samo, zbog toga što su prethodnih meseci mnogi u i oko kluba zagledani u zvezde.

Tim Baraka Bahara je dobro otvorio utakmicu i u prvih 10 minuta visoko pritiskao švajcarskog šampiona. Jedina slaba tačka u timu Zvezde od početka utakmice bio je Stamenić koji je delovao uplašenije od igrača Jang Bojsa u sjajnoj beogradskoj atmosferi. Tokom prvog poluvremena Zvezda je uspela da razvije nekoliko izuzetno opasnih napada – iz jednog je postigla gol, u jednom je Šerif sjajno pokušao petom, u jednom je Bukari uhvaćen u malom ofsajdu. 

Švajcarski prvak imao je nekoliko šuteva sa distance, iz zone koju bi trebalo da pokrivaju Stamenić i Hvang, ali je Glazer bio siguran na golu. Zvezda je na poluvreme otišla zadovoljna. Navijači i analitičari u i oko kluba, bili su zadovoljni. Bahar je bio zadovoljan.

Nije pošteno ni počelo drugo poluvreme kada se dogodila copy-paste akcija iz Mančestera. Samo je nije završio Hulijan Alvarez nego Filip Ugrinić, a za njim nije trčao Hvang, nego Stamenić, koji do kraja utakmice nije uspeo da popravi prvi loš utisak. Štaviše, pojačao ga je.

Kao i u Mančesteru, nastavilo se nesrećno – igrač koji je odigrao perfektno prvo poluvreme, napravio je kardinalnu grešku. Protiv Sitija to je bio Glazer, protiv Jang Bojsa Điga. Skrivio je penal iz kog je Jang Bojs preokrenuo rezultat.

A onda je Zvezda počela polako kao zmija žabu da guši protivnika. Napadali su crveno-beli u talasima i izgledali su sve bolje. Sve dok Bukari nije iz mrtvog ugla pogodio za 2:2, ali i posle toga, dok nisu popadali po terenu od umora.

Jer su se, žargonski, zaista „izuli iz cipela“.

E tek onda, započelo je treće poluvreme, poluvreme hipokrizije.

Svi koji su nezadovoljni rezultatom – a malo ko je zadovoljan, iako je Zvezda daleko od eliminacije – pokušali su da pronađu krivca. Mnogima je glavna meta postao Barak Bahar. Nekima po osećaju, nekima po zadatku.

Izraelski stručnjak nije dobro počeo sezonu u srpskom šampionatu. Nakon remonta u svlačionici koji je napravio, izgubio je od Voždovca i Čukaričkog, a odložen mu je debi na večitom derbiju, gde je mogao ili totalno da se izvadi ili totalno da „strada“. Kako Zvezda nije imala pravi izazov, Liga šampiona je jedino merilo. Protiv Mančester sitija je bio hvaljen. Protiv Jang Bojsa posut pepelom. Ali pepelom nastalim na lomači očekivanja koja su postavili upravo oni koji su odlučili da ga pepelom pospu. Umesto da to urade sa sobom.

Na osnovu nekoliko prijateljskih utakmica i brutalnog prvog poluvremena protiv Fiorentine, stvorena je slika da je Bahar stvorio mašineriju. Nakon prvih težih pobeda u domaćem šampionatu, objašnjeno je da „ipak ne cveta cveće u Baharovo preduzeće“. A sada je optužen da nije iskoristio to što je „dobio sve što je želeo“. 

Kada je trener Zvezde bio Milojević, i kada su crveno-beli uzimali šampionske titule i igrali Ligu šampiona ili proleća u Evropi, govorilo se da u važnim utakmicama tim igra previše zatvoreno – da to nije zvezdaški.

Kada je trener Zvezde bio Stanković, i kada su crveno-beli uzimali šampionske titule malo teže i igrali proleća u Evropi, govorilo se da tim ima samo energiju i da nema dovoljno fudbalske pismenosti, mimo Ivanića i Kataija.

Sada, kada je tim remontovan, kada je popunjen i pismenim fudbalerima – oni koji su o pismenosti govorili, smatraju da je Dijego Falćineli bio loš napadač za Zvezdu, a danas hvale Šerifa Endiajea koji je Falćineli „za bogate“ – i kada igra u visokom ritmu, kada u poslednjih pola sata izbije vazduh protivniku i doslovno mu ne da diše, sada ni to ne valja. 

Jer se računaju samo pobede. I jer se neki neuspesi samo čekaju.

Po zvezdaškom osećaju. Ili po zadatku.

Do sledeće utakmice Crvene zvezde u Evropi proći će dve sedmice. Tokom njih, Bahar i njegov stručni štab biće pod, do sada, najvećim pritiskom. Pitanje je da li će moći i da li će želeti da ga istrpi. Ako ga istrpi, a navijači crveno-belih „istrpe“ njega, Zvezda bi sredinom decembra mogla da slavi mogućnost zimskog sna u Evropi. Ili da kaže da je postupila kao zreo klub koji je perspektivnom treneru dao šansu da izgura svoj projekat. 

Ako ne bude strpljenja i u igrama gladi bilo ko bude previše gladan, Baharova bi pozicija mogla da bude ugrožena. A onda bi neki drugi trener sa tuđom selekcijom, tuđim planovima i tuđim greškama, morao da vadi kestenje iz vatre.

Jedino neće morati da se prilagođavaju oni koji pripremaju teren za Baharovo teranje – oni su na svom terenu. Na istom onom na kom bi Bahar bio proglašen herojem samo da Điga nije odigarao rukom, ili da Glazer nije promašio loptu kada je želeo da je izboksuje.