Dimitrije, rešio si najtežu jednačinu. Harvard je najbolji: Naš genijalac birao između prestižnih svetskih univerziteta

Dimitrije Pavlov (18) genijalac iz Loznice, koij sa lakoćom rešava neke od najtežih zadataka iz fizike i matematike, suočio sa jednim od najtežih zadataka u životu – koji univerzitet da upiše pošto je primljen na Harvard, Kembridž i Prinston.

On je primljen na tri svetska prestižna univerziteta, ali se odlučio da upiše Harvard, i tako se našao među četiri odsto njegovih vršnjaka u svetu koji su položili sve zahtevne testove, piše Blic.

„Harvard i Prinston su mi ponudili i stipendiju koja podrazumeva plaćenu školarinu, troškove puta, smeštaja i svega što je potrebno za studiranje. Dugo sam se dvoumio između ta dva univerziteta, čitao sam komentare studenata, gledao šta se tamo radi, koji profesori predaju, koje mogućnosto mi pružaju ovi univerziteti, koji su predmeti, kakve su mi šanse u budućnosti po završetku studija i na kraju sam odlučio da da to bude Harvard“, rekao je Dimitrije.

On kaže da nije očekivao da bude primljen na sva tri univerziteta. Pripremao se za sve ispite koje je polagao, spremao prijave i eseje…

Broj mesta na Harvardu za studente iz Srbije u proseku nije veći po pet po smeru, a retke su godine kada se na bilo kojem od smerova upiše student iz naše zemlje na osnovne studije, piše Blic.

„Ove godine je bilo 43.000 prijavljenih iz celog sveta. Ja sam se našao među 1. o950 koji su primljeni. Taj procenat, između 4 i 5 odsto, važi i za ostale prestižne univerzitete. Konkurencija je velika, naročito između međunardnih studenata koji čine 10 odsto, dok su ostalih 90 procenata američki studenti“, rekao je Dimitrije Pavlov.

„Jednog dana bih voleoa da se vratim, ali još nisam siguran jer postoji mogućnost da tamo ostanem ili da na nekom drugom mestu nastavim svoju karijeru“, kaže mladi genije.

Odlazak na studije u inostranstvu neki roditelji vide kao blistavu i sigurnu budućnost za svoje dete. Koliko je to dobra investicija pokazuju zvanične projekcije kolike su zarade za diplomce visoko rangiranih svetskih univerziteta kao što su MIT, Stanford, Harvard, Kembridž…

Tako će onaj ko završi Harvard kao solidan B student, zarađivati više novca nego najboljih 10 procenata diplomaca iz drugih škola. Onaj ko završi Londonsku školu ekonomije, trebalo bi da zarađuje prosečno 38.000 funti. Naravno, najviše će zarađovati oni sa MIT-a, izmedu 110.200 i 106.200 dolara, zatim oni sa Stanforda i Harvarda, dok bi oni sa Caltecha (Kalifornijski tehnološki univerzitet) doneli oko 100.100 dolara.

Pogledajte listu TOP 10 univerziteta u svetu kao i cenu studiranja:

Najbolji univerziteti na svetu 2018.

1. MIT

2. Stanford

3. Harvard

4. Caltech

5. Kembridž

6. Oksford

7. UC London

8. IC London

9. Čikago

10. ETH Cirih

Prosečna cena osnovnih studija za inostrane studente na top deset univerziteta

1. MIT 49.580 dolara (za domace i inostrane studente)

2. Stanford 48.987 dolara

3. Harvard 44.990 dolara

4. Caltech 48.111 dolara + 1.797 dolara obaveznih taksa

5. Kembridž od 19.197 do 29.271 funte

6. Oksford od 23.105 do 30.540 funti

7. University College London od 17.710 do 23.710 funti

8. Imperial College London 27.750 funti

9. Čikago 53.292 dolara

10. ETH Cirih 1.298 švajcarskih franaka ukupno

Prosečna cena postdiplomskih studija za inostrane studente na top deset univerziteta

1. MIT 49.580 dolara

2. Stanford 48.987 do 52.188 dolara

3. Harvard (43.296 dolara za prvu i drugu godinu, 11.258 dolara za trecu i cetvrtu godinu)

4. Caltech 48.111 dolara + 1.605 dolara

5. Kembridž od 21.600 do 29.769 funti

6. Oksford od 9.391 do 22.356 funti

7. UC London od 20.540 do 24.610 funti

8. IC London

9. Cikago 47.802 dolara po godini

10. ETH Cirih 1.298 švajcarskih franaka ukupno